Kako uspešno putovati preko couchsurfinga

Jedan od najčitanijih tekstova na mom blogu Kako da putuješ besplatno i dalje donosi puno pitanja sa vaše strane za neke od pomenutih načina putovanja sa kojima niste dovoljno upoznati, a jedno od njih je couchsurfing. Kako ja sama nemam puno iskustva sa korišćenjem Couchsurfinga, a želela sam da vam pomognem da dođete do željenih odgovora, pozvala sam Nenada Blagojevića da sa nama podeli savete za korišćenje ove popularne mreže. Nenad Blagojević je novinar, Licencirani turistički vodič na francuskom jeziku i osnivač Priče sa dušom i Put oko sveta, a njegov lični Couchsurfing profil možete videti ovde.

Putujem često u bogate zemlje niskobudžetnim avio-kompanijama i ne plaćam smeštaj jer spavam kod kaučsurfera. Zbog manjih troškova i dobre organizacije sebi mogu da priuštim da nekoliko puta godišnje odem do Francuske, ali i do najudaljenijih ostrva kao što je Reunion u Indijskom okeanu. Couchsurfing, sistem po kojem vas preko sajta neko besplatno primi kod njega na konak koristio sam i u Litvaniji, Belorusiji, Italiji, Azerbejdžanu, Poljskoj, ali najviše u Francuskoj. Meni lično ovaj vid putovanja dodatno znači za pisanje tekstova na mom sajtu Put oko sveta.

Da bi sve u univerzumu funkcionisalo kako treba, u Beogradu često gostim strance koji dolaze u Srbiju, neki spavaju kod mene, a sa nekima samo popijem kafu. Couchsurfing tako funkcioniše – poenta je da date i da posle dobijete, da ste otvorenog uma, da hoćete da upoznajete druge ljude i njihove kulture, da ste spremni na kompromise kada je o komforu reč i da ne koristite ljudsku dobrotu samo da biste dobili besplatan krevet. Oni koji se plaše novih nepoznatih ljudi, koji misle da će ih neko opljačkati ili ne daj bože ubiti, ipak treba da izaberu hotel, hostel ili neki plaćeni smeštaj.

Zašto bi me neko primio da besplatno spavam kod njega u stanu?

Ljudi koji imaju profile na Couchsufringu nisu neki besposličari koji nemaju šta drugo da rade. Naprotiv. Rač je o osobama koje imaju poseban stil života i putovanja i koji žele da kroz putnike sa kojima provedu nekoliko dana upoznaju zemlju iz koje on dolazi, kao i samog čoveka. U pitanju su slična interesovanja i pogledi na svet. Među kaučsurferima ima i bogatih ljudi koji imaju novca za hotel, ali ipak biraju smeštaj u stanovima. Ima i onih koji putuju sa 10 dolara dnevno. Jednom sam primio jednog Amerikanca koji ima fantastičan posao i koji odlično zarađuje, ali je u Beogradu želeo da spava u mom stančiću od 20 kvadrata, na Kanarevom brdu. U Monpeljeu sam sa Lujom jeo najbolju picu u staroj piceriji koju sam nikad ne bih mogao da pronađem. Pre neki dan vratio sam se iz Marselja, gde me je ugostio mladi profesor engleskog jezika koji ima stan iz snova. Da sam želeo hotel sa takovom sobom u centru grada, pitanje je da li bih ga našao. Da nije bilo njega, ne bih video kuću njegovih roditelja kraj mora i popio roze na balkonu koji gleda na planine. Ali, kao što rekoh ovde nije stvar u novcu.

Da li je bezbedno spavati kod stranaca?

Odgovor na ovo pitanje krije se u glavi svakog od nas. Ako krenete sa mišlju da je nebezbedno, verovatno će tako i biti. Ja domaćine biram po intuiciji i na osnovu onoga što su prethodni gosti napisali o njima. Neki prihvate moju ponudu, neki n, neka ja odbijem, neke prihvatim. Mislim da se samo jednom negde u svetu dogodilo da je jedna devojka napastvovana od strane nekog domaćina, ali to je stvarno bio izuzetak. Ako imate u vidu da milioni ljudi koriste ovaj sajt i da je  sve transparentno, male su šanse da imate problem. Čitajte sve! Važno je detaljno proveriti profil osobe kojoj se javljate i da pročitate kojim grupama na sajtu pripada, koja su joj interesovanja, šta očekuje od vas. Ako je muškarac napisao da prima samo devojke, onda možete da naslutite o čemu je reč. Ima i nepristojnih ponuda, ali sve je napisano.

Kako izabrati pravog domaćina?

Za kaučsurfing vam je potrebno vreme i zato je mnogima lakše da plate smeštaj. Svaki put kad putujem dve nedelje ranije satima češljam profile ljudi iz gradova u koje idem. Gledam svaki detalj, fotografije, ono što je neko napisao i pratim svoj osećaj. Mnogo toga možete zaključiti iz prve poruke i načina komunikaije, ali vodite računa da izbrišete predrasude iz glave. Ima ljudi koji će vas prihvatiti pa šturo odgovarati jer nemaju vremena (a skroz su ok), ima onih koji će pisati kako jedva čekaju da stignete i koji će vas dan, dva pre, podsetiti na dolazak kod njih (i takođe su super), ali i surfera kojima je ovo tek hobi i koji tako žele da ubiju vreme.

Vodite računa da ulaskom u stan neke osobe, vi prihvatate njen način života. Znači, ako neko ima mačku, na vama je da to pročitate ako ste alergični, ako neko radi od 8 ujutru i ustaje u 6:30, a vi spavate u dnevnoj sobi, velike su šanse da će vas probuditi. Sa veganima i vegetarijancima znate šta da očekujete na trpezi. Posebna tema su naturisti, odnosno nudisti koji u svojoj kući šteaju goli. Kod njih nisam odsedao, niko vas neće terati da se skidate, ali neće ni menjati svoj život zbog vas, već sve to opisati u svom profilu. Domaćini će reći i da li imaju neke hobije, daće vam bicikl, pozvaće vas sa njima na neki izlet ili u skriveni kafić, na mesta na koja izlaze lokalci, što je super da upoznate ljude. Znajte da će nekada biti potrebno da pošaljete i po 20 zahteva dok  ne nađete nekoga ko vam odgovara, a i kome ste vi ok.

Pravila stanovanja

Za poslednje četiri godine, koliko se bavim kaučsurfingom, samo jednom se desilo mojoj bivšoj devojci i meni da smo morali da napustimo stan zajedno sa domaćiima koji su išli na posao (u 7 ujutru) i da se vratimo uveče, kad oni završe sa obavezama. U pitanju je veoma prijatan bračni par iz Varšave sa kojim smo proveli predivne trenutke, ali oni su imali to pravilo koje su nam odmah i rekli. Ne vole da ostavljaju ključ strancima. U svim drugim stanovima i kućama domaćini su mi verovali, mogao sam da spavam koliko sam hteo i da posle toga zaključam stan i odem u grad.

Na ostrvu Reunion u Africi ugostila me je porodica koja živi pored plaže! Budili su me talasi i ptičice, imao sam privatno kupatilo. U Beogradu, ja uvek ostavljam ključ, iako je to većini mojih prijatelja i dalje suluda ideja.

Kada je reč o pravilima, nema tu neke filozofije. Logično je da ako ste u porodici sa bebom, nećete ludovati do 5 ujutru, već provesti veče sa njima (u mom slučaju to je bila predivna porodica iz Nanta, pre neki dan su mi javili da čekaju blizance). Ako vas domaćini pozovu u noćni provod (moje iskustvo sa barmenom i maserkom takođe u Nantu) a ide vam se, zašto ne prihvatiti? Neretko ćete biti pozvani da večerate sa njima, kao i da doručkujete. Ja to izbegavam kad mogu jer smatram da je dovoljno to što imam smeštaj, ali ako je to njima zadovoljstvo, onda prihvatim.

Koliko dana ostati kod nekoga?

Dva noćenja je neki prosek i najbolje je da ponudite toliki boravak, eventualno tri noći, ako kačite vikend vašim dolaskom. Savetujem da uzbegavate jedno noćenje ako stižete kasno uveče, a već idete ujutru, i da platite hostel. Mnogi domaćini će naglasiti u proflu da Cuuchsurfing nije hotel i da nije poenta samo iskoristiti nečiju gostoprimljivost, već i malo popričati sa vašim novim poznanicima. Često mi pišu oni koji kažu da su spremni da spavaju na podu, ako treba jer ih ima više, a da ne pročitaju da sam lepo napisao da imam samo jedan krevet. Nepročitan profil i neinformisanost predstavlja nepoštovanje vašeg domaćina.

Kako se zahvaliti?

Lepo je spremiti neko od naših jela svom domaćunu, ako znate da kuvate. Sa specijalitetima iz Srbije je to malo teže u Evropskoj uniji jer tamo ne možete da nađete kore za pitu i gibanicu, kiseli kupus i druge sastojke tipične za našu gastronomiju. Pošto nisam sjajan u kuhinji, ja uvek ponesem poklone: knjižice o Srbiji, suvenire, rakiju koju skoro sam proizvodim, neki kolač ili zimnicu u teglicama – ajvar, džem, slatko. To će ih više oduševiti nego bilo šta drugo. Kada su odsedali kod mene, većina njih mi je donela flašu vina ili drugog pića iz njihove zemlje, kao i čokolade. Jedan Italijan mi je pravio pastu jer smo u Beogradu slavili Dan republike Italije, a oni koji su putovali šest meseci po svetu poklonili su mi suvenire iz prethodne države u kojoj su bili (Mađarska). Često će vam platiti piće ili ručak u vašem gradu u znak zahvalnosti. Moj običaj je da barem jednom svoje domaćine izvedem na kafu, pivo, vino i da platim ceo račun.

Prijatelji ili poznanici

Na mom profilu imam oko 50 referenci, kako od onih kod kojih sam bio, tako i od turista koje sam ugostio. Sa nekima se nikad više nisam čuo, a sa mnogim a sam ostao u kontaktu, preko mejla, fejsbuka. Moji domaćini mi skoro uvek u referencama napišu da sam odličan ambasador Srbije i da su kroz naše razgovore saznali dosta o mojoj zemlji i da su poželeli da u nju dođu. Meni je to možda lakše jer sam turistički vodič, ali svakako gledajte da svoju zemlju predstavite u što lepšem svetlu. Iako sam najčešće odsedao po dva ili tri dana, slobodno mogu da kažem da sam zahvaljujući ovom sajtu upoznao izuzetno kvalitetne ljude sa kojima bih se, da smo u istoj državi, veoma rado družio. Sa mnogima sam našao ista interesovanja i, iako to nije obavezno, često uzvratim posetu mojim gostima, i oni meni. Aleksandar iz francuske varošice Briv la Gajard kojeg sam vodio na Festival duvan čvaraka u Valjevo, pozvao me je kod njega prošle godine.

Nadam se da sam vam barem malo približio kako funkcioniše zajednica couchsurfinga i da ćete razmisliti da li želite da je isprobate. Mada sve na prvi pogled deluje jednostavno, dok se ne uhodate, biće potrebno vreme, a onda ćete shvatiti da ono što njime dobijate, ne može da pruži ni jedan hotel na svetu, i obratno.

Preuzeto sa: www. jovanamiljanovic.com

Preporučujemo Vam