Anti-aging dodaci ishrani

Šta izabrati i koje dodatke ishrani uzimati može biti veoma težak zadatak - pogotovo kada uzmemo u obzir kontroverzu između poslovne strane prodaje dodataka i naučno dokazanih dobrobiti koje oni imaju za zdravlje. Iscrpno istraživanje dokazalo je da redovno uzimanje dodataka ishrani može da spreči i poveća otpornost na razne bolesti koje dolaze sa starošću i ranom smrću.

 

Postoji fundamentalna razlika između sprečavanja bolesti i odlaganja starenja. Osetljivost našeg zdravlja se čak dva puta povećava na svakih 8 godina. Anti-aging je kada se osetijivost zdravlja dva puta povečava na svakih 14, a ne 8 godina! Prečesto nam medicniski radnici preporučuju da koristimo razne lekove i dodatke ishrani koji nisu prošli test vremena, na koje se možemo osloniti samo na osnovu teorija a ne činjenica.
Zvanično stanovište o dodacima ishrani se izražava u određivanju ‘dozvoljenih dnevnih unosa (Recommended Daily Allowances).

 

Postoji nekoliko klasa dodataka ishrani: antioksidanti, fitohemikalije, hormoni i višemasne kiseline. Antioksidanti su definitivno na prvom mestu što se tiče anti-aging dejstva.
Teorija o slobodnim radikalima i lovcima slobodnih radikala (supstance koje lome i uništavaju lance slobodnih radikala) razvijena je kao najuverljivija teorija starenja. Ipak, i do dan danas nije u potpunosti dokazano da je samo upotreba dodataka ishrani dovoljna za odlaganje starenja, te će se ova teorija još proveravati. U svakom slučaju sigurno je da antioksidanti umanjuju rizik od obolevanja i da se zasigurno moraju uvrstiti u svaku zdravu anti-aging ishranu. Većinu dokaza o dobrobitima dodataka ishrani dobijamo usled posmatranja određene situacije više puta, i primećivanja određene korelacije. Na primer, primećeno je da dijeta sa visokim unosom voća ima za rezultat umanjenje rizika od obolevanja od srčane bolesti.

 

Jednom kada primete pravilnost, naučnici počinju istraživanje tako što pokušaju da pogode koje su to supstance iz voća odgovorne za ovaj efekat, zatim izoluju tu supstancu i izvrše niz testova na njoj. Na početku se sve supstance testiraju na životinjama i ako su rezultati ohrabrujući, istraživanje o efektima na ljudima se može sprovesti.

 

 

U određivanju količine, postoji nekoliko kriterijuma:

  • količina koju ljudi inače konzumiraju
  • količina potrebna da bi se izbegla određena bolest
  • adekvatnost fiziološke funkcije u odnosu na unos preparata
  • količina preparata koja se apsorbuje
  • istraživanja koja određuju uzroke nedovoljne konzumacije.

 

Top 3 antioksidanta

Tri antoksidanta koja su najpoznatija su vitamini E i C, i lipoic kiselina.

Vitamin E se rastvara u mastima i kida anioksidantne lance u krvi. Veće doze vitamina E jačaju imuni sistem i otpornost na infekcije. Takođe uvećava i otpornost tela na rak i štiti od raznih toksičnih hemikalija (živa, olovo, ozon). U vašu ishranu bi trebalo da uključite oko 300 IU vitamina E.

 

Vitamin C - Što se tiče vitamina C, on predstavlja osnovni antioksidant koji možemo dobiti iz hrane i rastvorijiv je u vodi. Vitamin C je krucijalan za mnoge telesne funkcije kao što je moždani metabolizam, ili proizvodnja vezivnog tkiva. Osim toga, predstavlja efikasnog lovca na slobodne radikale i štiti od LDL holesterola. U nekim slučajevima može doprineti razvoju slobodnih radikala, što vitamin E može da spreči te je veoma važno uzimati ova dva vitamina zajedno!

Lipoična kiselina - Sledeći značajan antioksidant je alfalipoic kiselina koja se rastvara i u vodi i u mastima. Igra veoma važnu ulogu u metabolizmu glukoze, snižava oksidantni stres i čak se i pokazalo da utiče na obrtanje procesa starenja óelijskih mitohondrija. Smatra se da treba uzimati oko 120mg dnevno.

Fitohemikalije se dobijaju iz biljki, i mogu se razvrstati u šest grupa. Imaju veliki uticaj na sprečavanje raka. Flavonoidi su slabo rastvorljiva jedinjenja koja daju žutu i crveno/plavu boju povrću. Pokazalo se da imaju antioksidantna svojstva slična vitaminu C, kao i da utiču protiv razvoja raka. Fitoestrogeni su biljne supstance koje imaju estrogeni efekat u telu. Mogu se naći ugiavnom u soji i lanenom semenu. Postoje dokazi da imaju inhibitorni efekat na rak prostate, dojke i debelog creva, kao i na osteroporozu.

Izotiocijanati imaju inhibitorni efekat na eksperimentalni razvoj kancera tako što vrše detoksitikaciju karcinoma i eliminišu ga. Dobrobiti ovih fitojedinjenja se najčešće prepoznaju u borbi protiv tumora disajnih organa i organa za varenje. Karoteni, odgovorni za zelenu i žuto/crvenu boju povrća su hidrofobne supstance čija je antioksidantna funkcija da uništi slobodni radikal poznat kao singlet oxygen. Beta-karoten, alfa-karoten i likopen su najjači antioksidanti koji su takođe aktivni u prevenciji određenih karcinoma i mišićne degradacije oka.

Druge prijateljske supstance

Selen je deo jednog od prirodnih antioksidantnihenzima našeg tela. Preporučuje se unos od 200mcg dnevno, radi dostizanja inhibitornog efekta. B vitamini, a posebno B5, B5 i B12, kao i Folna kiselina su u vezi sa niskim nivoem homocisteina koji utiče na razvoj srčanih bolesti. Vitamin B5 je glavni faktor u pretvaranju glukoze u energiju, a takođe i povećava naše mogućnosti da se izborimo sa stresom. Koenzim Q-1O, koji se ponaša kao vitamin ima antioksidantna svojstva. Mnoga istraživanja su vođena u vezi ove supstance, sa različitim rezultatima, i pretpostavIja se da koenzim Q10 ima pozitivni uticaj na lečenje i prevenciju neurodegenerativnih poremećaja. Karnitin je transportno jedinjenje potrebno za prolaz masnih kiselina preko ćelijskih membrana. Meso i mlečni proizvodi su glavni izvori karnitina, koji kada se uzima u obliku dodatka ishrani, povećava našu toleranciju na stres, popravlja kognitivne funkcije i utiče da se osećamo manje umornim.

Preporučujemo Vam